×
U ovom članku autor nam govori o bitnosti šutnje i vođenja računa o onome što se izgovara.

Šutnja i govor

] Bosanski – Bosnian – بوسني [

Dr. Ahmed b. Osman el-Mezjed

Prijevod:

Senad Muhić

Revizija:

Ersan Grahovac

2013 - 1434

﴿الصمت والكلام﴾

« باللغة البوسنية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

سناد موهيتش

مراجعة:

أرسان غراهوفاتس

2013 - 1434

 Šutnja i govor

Šutnja je veoma lagana i čovjeku nikakve troškove ne donosi, već ga čuva od mnogih problema i neprijatnih situacija, i odstranjuje od njega mnoge nedaće i poteškoće. I pored ove činjenice, malo je ljudi koji umiju da šute, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je pojasnio vrijednost šutnje i opasnost jezika, rekavši: „Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan neka govori dobro ili neka šuti.“[1]

„Ko bude šutio, uspio je.“[2]

„Musliman je onaj od čijeg jezika i ruku su mirni drugi muslimani.“[3]

Jedne prilikeje Ukbe b. Amir, radijallahu anhu, upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „ﷻ‬ čemu je spas?“ Poslanik je odgovorio: „Čuvaj svoj jezik, drži se svoje kuće[4] i plači zbog svojih grijeha.“[5]

Cilj ovih hadisa nije podnošenje i ne mijenjanje onoga što je loše, te šutnja o nepravdi, nego je cilj udaljavanje od onoga što ne valja i udaljavanje od govora koji nije zasnovan na dokazu. Zato je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i kazao: „Reci istinu, pa makar bila i gorka.“[6]

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Prvak šehida je Hamza b. Abdu-l-Mutallib i čovjek koji je ustao da nepravednom vladaru zabrani zlo i naredi dobro, pa ga ovaj ubije.“[7]

Ovaj primjer i slični njemu su primjeri kada čovjek govori istinu.

A šutnja je poželjna kada su u pitanju neke zbunjujuće situacije i smutnje, te onda kada je korist od govora i šutnje ista. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je kazao: „Ljepota islama čovjeka se ogleda u ostavljanju onoga što ga se ne tiče.“[8]

[1] Buhari, br. 5559., i Muslim, br. 67.

[2] Tirmizi, br. 2425., i Ahmed, br. 6193.

[3] Buhari, br. 9., i Muslim, br. 58.

[4] Kaže el-Munavi: „Pogotovo u vremenima fitne.“ Vidjeti: Fejdul-kadir, 2/249.

[5] Tirmizi, br. 2330., i Ahmed, br. 21206.

[6] Ahmed, br. 20447.

[7] Hakim, br. 4884.

[8] Tirmizi, br. 2239., i Ibn Madže, br. 3966.