Како да се опходимо са грешном родбином?

КАКО ДА СЕ ОПХОДИМО СА ГРЕШНОМ РОДБИНОМ?

كيفية التعامل مع الأهل العصاة

>Српски – Serbian – <صربي

Мухаммед ибн Салих Ел-Мунеџид

www.islamqa.info

الشيخ محمد بن صالح المنجد

—™

Превод: Љубица Јовановић

Рецензија: Амра Дацић

ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس

مراجعة: عمرة داتسيتش

Како да се опходимо са грешном родбином?

Питање: Шта може жена да уради ако је њена родбина омета на њеном путу у Исламу. Они су муслимани непрактиканти. Како ће она да спаја родбинске везе ако је то веома тешко? Може ли она само да прекине везе са њима, да живи свој живот и да покуша да се приближи Богу? Постаје веома тешко да се одржавају родбинске везе када је стално присутно зло, оговарање, смутња, наговарање на непокорност Богу, итд. Има ли нека молитва коју би особа требала да учи када се нађе у великој потешкоћи?
И шта требам да урадим ако направим грешку и упаднем у грех, иако то не желим?

Одговор: Хваљен нека је Аллах (Бог)!

Ми кажемо овој сестри:

Молимо Аллаха (Бога) да те награди добрим због твог придржавања исламских прописа, и молимо Бога да те учини устрајном у Исламу и да ти пошаље особе које ће да ти помогну у томе.

У погледу овог питања:

Прво:

Мораш стрпљиво да подносиш њихово узнемиравање, јер пут придржавања за Ислам није лак, али то је пут посланика. Муслимана морају да задесе потешкоће на његовом путу практиковања Ислама, као што је забележио Муслим у своме Сахиху (збирци хадиса) (2823) од Енеса, Бог био задовољан њиме, да је Посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао: "Рај је окружен потешкоћама а Пакао је окружен страстима." Посланике су погађале потешкоће од стране њиховог народа и од оних који су им најближи, али награда за њихово стрпљење јесте да је Бог дао да су они на крају победили.

Друго:

Ова сестра муслиманка би требала да се труди да саветује своју родбину на леп начин, мудро и лепим саветом, и не сме да очајава или да губи наду. Требала би према њима да испољава лепо понашање, да им говори и ради добре ствари, и да им испружи руку помоћи, чак и онима који јој стварају највише потешкоћа. Ово ће да утиче на њих, уз Божију дозволу, и ово је један од најефективнијих начина позивања Богу.

Треће:

Требала би да нађеш особе које ће да ти помогну и које ће да те подрже, тако што ће да покушају да убеде ону родбину која те воли, јер ће они највероватније више да прихвате него остали.

Четврто:

Мораш да се наоружаш са најефикаснијим "оружјем", а то је да молиш за њих да их Бог упути и да Бог испуни њихова срца светлом практиковања Ислама. Такве молитве требаш пуно да изговараш на сеџди (падању ничице) и у задњој трећини ноћи, и у другим временима када је препоручено молити се Богу, и не смеш да пожурујеш испуњење молбе.

Пето:

Мораш да имаш на уму да није увек добро да прекидаш родбинске везе. Понекад, када они које је Бог упутио прекину везу са својом родбином, ово проузрокује да родбина потоне дубље у свом греху и још више се удаље од практиковања Ислама. Прекидање родбинских веза може да погоди особу, што можда неће моћи да поднесе. Стога, мислимо да сестра треба да буде стрпљива и да треба да се меша са својом родбином на начин који неће да утиче на њено практиковање вере и јачину веровања. Што се више повуче у себе - тј. у кућу - то је боље, јер ако жена напусти своју породичну кућу, то може да проузрокује да људи почну пуно да причају лоше о њој, и лоши људи могу да покушају да јој приђу јер се удаљила од оних који се брину о њој и који је штите.

Твоје остајање може да буде више корисније за твоју породицу, јер има пуно греха за које родитељи неће да се усуде да почине због поштовања према детету које је Узвишени Бог упутио. Ако њихово дете оде, ово ће да да породици слободу да чине грехе какве хоће.

Тако да мисионар треба да буде мудар и да извага позитивне и негативне ствари одласка из куће. Не сме да да предност малом добру над уклањањем великог зла; уклањање зла је важније од стицања користи.

Шесто:

Нема боље молитве за ову ситуацију од молитве коју је учио Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, када је молио за свој народ да им Бог опрости и да их упути.

1. Преноси се да је Абдуллах Ибн Месуд, Бог био задовољан њиме, рекао:

"Као да сада могу да видим Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, како нам прича о једном од посланика кога је његов народ истукао и коме је потекла крв, а он је бришући крв са свог лица рекао: 'О Боже, опрости моме народу јер они заиста не знају.'" (Бележе Бухарија, 3290; и Муслим, 1792)

Каже Учењак Ен-Невеви:

"Посланик о коме се говори је један од претходних посланика. Нешто слично се десило нашем посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, на дан Ухуда."

2. Преноси се да је Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, рекао: "Туфејл ибн 'Амр ед-Девси и његови другови су дошли Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим,, и рекли су: 'О Божији Посланиче, племе Девс се побунило, па моли Бога против њих.' Неки људи рекоше: 'Девс су пропали.' Али је Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, рекао: 'О Боже, упути племе Девс и доведи ми их.'" (Бележе Бухарија, 2779; и Муслим, 2524)

3. Преноси се од Ебу Хурејре, Бог био задовољан њиме, да је рекао: "Позивао сам своју мајку у Ислам док је још била многобошкиња. Једног дана сам је позивао па је рекла нешто о Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, што ми се није свидело. Дошао сам Посланику, нека су Божији благослов и мир над њим, плачући и рекао сам: 'О Божији Посланиче, позивао сам своју мајку у Ислам а она је одбијала. Данас сам је позивао и рекла је нешто за тебе што ми се није свидело. Моли Бога да упути мајку Ебу Хурејре.' Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, је рекао: 'О Боже, упути мајку Ебу Хурејре.' Вратио сам се назад и био сам оптимистичан због молбе Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим. Када сам се вратио, затекао сам врата закључана. Моја мајка је чула моје кораке и рекла ми је: 'О Ебу Хурејре, остани где јеси.' Могао сам да чујем звук воде. Окупала се, обукла је хаљину и брзо је покрила своју главу са својим покривачем за главу, онда је отворила врата и рекла: 'О Ебу Хурејре, сведочим да нема бога вредног обожавања од Бога, и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.' Отишао сам назад до Божијег Посланика, нека су Божији благослов и мир над њим, плачући од среће, и рекао сам му: 'О Божији Посланиче, радосне вести! Бог се одазвао твојој молби и упутио је мајку Ебу Хурејре.' Он је славио Бога и захвалио му се." (Бележи Муслим, 2491)

А Аллах зна најбоље.

Одговорио: Учењак Мухаммед б. Салих ел-Мунеџџид

Извор: https://islamqa.info/ar/9380