Како ћете научно да докажете да је Кур’ан Божија реч?

КАКО ЋЕТЕ НАУЧНО ДА ДОКАЖЕТЕ ДА ЈЕ КУР'АН БОЖИЈА РЕЧ

] Српски – Serbian – صربي [

Закир Наик

Превод са енглеског

Сенад Реџеповић

Ревизија и обрада:

Ирфан Клица

Фејзо Радончић

Љубица Јовановић

2015 - 1436

﴿ ما هي أدلة العلمية بأن القرآن كلام الله؟﴾

« باللغة الصربية »

ذاكر عبد الكريم نايك

ترجمة: سناد رجبوفيتش

مراجعة :

عرفان كليتسا

فيزو رادونشيش

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2015 - 1436

ДА ЛИ ЈЕ КУР'АН БОЖИЈА РЕЧ

Како ћете научно да докажете да је Кур'ан Божија реч?

Човек је одувек тежио да разуме природу, начин на који се он уклапа у шему стварања, као и саму сврху живота на овој планети. Кроз векове и различите цивилизације, организована религија је обликовала људски живот и у великој мери мењала ток историје.

Док су се неке религије базирале на писаном тексту, за који су следбеници тих религија тврдили да је божанско надахнуће, неке друге религије су се базирале само на људско искуство.

Муслимани верују да је Кур'ан, основни извор Ислама, у потпуности божанског порекла. Муслимани, такође, верују да Кур'ан садржи упуте целом човечанству. Пошто се за кур'анску поруку сматра да је објава за сва времена, она мора да буде увек временски прихваћена. Да ли је Кур'ан положио тест времена?

У овом одговору ћу да се потрудим да пружим комплетну анализу исламског убеђења да је Кур'ан у потпуности божанског порекла, са посебним освртом на најновија научна открића.

Током људске историје је било периода када су чудеса или оно што се сматрало чудесима, имала пресудан утицај на људска схватања и логику. Наравно, најкраћа дефиниција чуда би била да је то сваки догађај који се деси изван закона природе и за који људи немају објашњење. Међутим, морамо бити јако опрезни код прихватања неких "натприродних дела". 1993. године Тајмс оф Индија из Мумбаја је објавио причу о "светом човеку" Баба Пилоту, који је тврдио да је у великом резервоару са водом провео три дана и три ноћи, без престанка. Међутим, када су репортери хтели да анализирају дно резервоара у коме је овај наводно извео свој "натприродни" подухват, било им је забрањено да то провере.

Он се бранио контрапитањима: А како ћете проверити утробу мајке док носи дете девет месеци? Очигледно, овај "свети човек'' је нешто крио! Његова тврдња је најобичнија превара која има за циљ да привуче пажњу јавности. Наравно, савремени човек, који бар мало тежи рационалном размишљању, никада неће да прихватиово "чудо". Када би оваква лажна чуда била доказ божанског порекла, могли бисмо све познате светске мађионичаре и илузионисте да сврстамо у "Божије гласнике" или да им доделимо неко божанско својство.

Ако се за неку књигу тврди да је Божанског порекла, она својим садржајем то мора да потврди. Због таквог става, та књига увек мора бити спремна да одговори на захтеве људи у било ком времену и месту. Муслимани верују да је Часни Кур'ан последња Божија Објава, чудо над чудима, објављена целом човечанству.

Хајде да заједно потврдимо истинитост овог веровања.

КУР'АНСКИ ИЗАЗОВ

Писање књига и песама у свим цивилизацијама је било средство изражавања људских осећања, размишљања и креативности.

Људска цивилизација памти доба кад је поезија заузимала прво место у интересовањима људи, исто као што данас наука и технологија заузимају примарно место у интересовањима и занимањима људи.

Чак се и немуслимански мислиоци слажу да је Кур'ан успоставио најсавршеније стандарде књижевног изражавања. Кур'ан је најбоље арапско литерарно дело. Кур'ан изазива људе да напишу нешто слично:

А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру (поглавље) сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Аллаха (Бога), ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете учинити, онда се чувајте ватре за невернике припремљене, чије ће гориво бити људи и камење. (Кур'ан, поглавље: Ал-Бекара, ајети 23-24.)

Кур'ански изазов људима је да направе барем једно поглавље слично кур'анском. Овај изазов се понавља на неколико места у Кур'ану. Изазов да се направи поглавље које својом лепотом, складношћу и дубином значења подсећа на кур'анско остао је важећи, али и непревазиђен до данашњих дана.

Савремени човек никада не би прихватио књигу која, макар и на литерарно савршен начин, каже да је свет равна плоча. То је због тога што ми живимо у времену када су људска логика, разум и наука мерило свега. Мало људи би прихватило Кур'ан као Божију Објаву само на основу његовог ненадмашног стила. Свака књига за коју се тврди да је Божанског порекла мора положити тест потврђених чињеница из науке и логике. Познати физичар и добитник Нобелове награде, Алберт Ајнштајн је рекао: "Наука без вере је ништавна, а вера без науке је слепа." Хајдемо сада да заједно одговоримо на питање компатибилности Кур'ана и савремене науке.

Кур'ан није научна књига, он је књига знакова- ајета. У Кур'ану има преко шест хиљада ајета, од чега њих преко хиљаду говори о чистој науци. Познато је да се често дешава да наука промени курс. У овом одговору ћу да користим само оне чињенице које су недвосмислено доказане у науци, а не хипотезе и претпоставке које још нису потврђене научним доказима.

АСТРОНОМИЈА

СТВАРАЊЕ КОСМОСА (ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА)

Настанак космоса астрофизичари објашњавају општприхваћеном теоријом, познатом као Биг Банг теорија, односно Теорија великог праска. Ова теорија се темељи на вишедеценијским посматрањима и експерименталним доказима које су заједно изводили астрономи и астрофизичари. Према Теорији великог праска, читав космос је у почетку био једна јединствена маса, тзв. примарна небула. Затим је наступио Велики прасак; који је резултовао формирањем галаксија. Галаксије су се касније поделиле на звезде, планете, итд.

Порекло космоса је јединствено, а вероватноћа да се све ово десило случајно једнака је нули. Кур'ан нам саопштава следеће у вези са настанком космоса:

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали, и да Ми од воде све живо стварамо? И зар неће да верују?[1]

Подударност између овог кур'анског ајета и Теорије великог праска је невероватно уочљива. Како је могуће да књига која се појавила пре 1.400 година у сред арапске пустиње садржи овако велику научну истину!?

ПОЧЕТНА ГАСОВИТА МАСА ПРЕ СТВАРАЊА ГАЛАКСИЈА

Научници се слажу да је небеска маса, пре стварања космоса, била у облику гасовите материје. Другим речима, пре космоса су постојали само огромни облаци гасовите материје. Да бисмо објаснили ту првобитну масу, реч дим је подобнија од речи гас или магла. Кур'ан у једном ајету ово стање космоса описује речју духан што значи дим:

Затим се небеским висинама упутио док је небо још дим било, па њему и Земљи рекао: "Појавите се милом или силом!"- "Појављујемо се драге воље!"- одговорили су.[2]

Ово стање је претходило Великом праску. За ту чињеницу није знао нико пре посланства Мухаммеда. Шта је извор ових информација?

ЗЕМЉА ИМА СФЕРИЧАН ОБЛИК

Некада су људи веровали да је Земља равна плоча. Вековима су се бојали путовати предалеко, из страха да не падну са ивице! Францис Драке је први човек који је доказао да је Земља округла, након што је пропутовао Земљу 1597. године. Размислите о следећем кур'анском ајету:

Како не видиш да Аллах уводи ноћ у дан и уводи дан у ноћ, и даје потчинио Сунце и Месец - свако се креће до рока одређеног - и да Аллах добро зна оно што радите?[3]

Реч уводи која се спомиње у ајету, означава спор и постепен прелазак ноћи у дан. Овај феномен се може догодити једино ако Земља има облик лопте! Да је Земља у облику плоче, смене дана и ноћи би биле јако брзе, а не постепене. Следећи ајет, такође, указује на Земљин лоптасти облик:

Небеса и Земљу је са циљем створио; Он ноћу завија дан и даном завија ноћ, Он је Сунце и Месец потчинио, свако се креће до рока одређеног. Он је Силни, Он много прашта![4]

Арапска реч, која се користи у ајету, кевере значи обавијати, наматати, као што се обмотава турбан на глави.

Међусобно обавијање дана и ноћи могуће је само ако Земља има облик лопте. Планета Земља нема чисто лоптаст облик, већ гео-сферичан - мало је спљоштена на половима, а издужена на екватору. Следећи кур'ански ајет нам даје опис Земљиног облика:

После тога је Земљи дао облик јајета.[5]

Арапска реч која се користи у овом ајету је дехаха, која значи нојево јаје.[6] Облик нојевог јајета прецизно упућује на облик Земљине лопте.

Кур'ан је дошао са описом гео-сферичне Земље још онда кад се веровало да је Земља равна плоча.

МЕСЕЧЕВА СВЕТЛОСТ ЈЕ РЕФЛЕКТОВАНА СВЕТЛОСТ

Некада се веровало да Месец емитује сопствену светлост. Данас нам наука каже да је Месечева светлост само рефлексија светлости Сунца. Кур'ан је ову чињеницу споменуо још пре више од 1400 година:

Нека је узвишен Онај који је на небу сазвежђа створио и у њима дао светиљку и Месец који сја.[7]

Арапски израз за Сунце је Шемс. Осим тог израза, у Кур'ану се користе још неки изрази за Сунце, попут: Сираџ - Светиљка, Веххаџ - Лампа ужарена, Дија' - Извор светлости. Сва три израза су у складу са Сунчевом природом, пошто је оно извор светлости која се генерише кроз хемијске процесе унутар њега.

Арапска реч за Месец је Камер. Осим те речи, Месец се у Кур'ану описује и другим речима, попут: Мунир -Тело које светли (рефлектованом светлошћу). Наравно, кур'ански називи за Месец се перфектно уклапају у његову природу, пошто Месец нема своју светлост, већ само рефлектује Сунчеву. Ни једном се у Кур'ану Месец не назива Сираџ, Веххаџ или Дија', нити се Сунце назива Нур или Мунир. Све ово значи да Кур'ан препознаје јасну разлику између Сунчеве и Месечеве светлости. Следећи ајети указују на природу светлости са Сунца и Месеца:

Он је Сунце извором светлости учинио, а Месец сјајним и положаје му одредио да бисте знали број година и рачунање. -Аллах је то мудро створио. - Он потанко излаже доказе људима који разумеју.[8]

Зар не видите како је Бог седам небеса, једно изнад другог, створио, и на њима Месец светлим дао, а Сунце светиљком учинио?[9]

Часни Кур'ан и савремена наука се у потпуности слажу у вези разлике између Сунчеве и Месечеве светлости.

СУНЦЕ СЕ ОКРЕЋЕ ОКО СВОЈЕ ОСЕ

Вековима су европски научници и мислиоци сматрали да се Земља налази у центру универзума и да свако небеско тело, укључујући и Сунце, кружи око Земље. На Западу је овај концепт преовладавао од времена Птоломеја, од другог века пре нове ере. 1512. године, Николас Коперникус је објавио Хелиоцентричну теорију о планетарном кретању, по којој је Сунце непомично, налази се у центру космоса, а остала небеска тела круже око њега.

1609. године, немачки научник Јохан Кеплер је објавио књигу „Астрономиа Нова“. Он је закључио да планете, не само да се окрећу око Сунца него се истовремено окрећу око своје осе. Помоћу овог сазнања, европским научницима је било много лакше објаснити одређене механизме у соларном систему, укључујући и смену дана и ноћи. Након овог открића је, ипак, остало веровање да се Сунце не окреће око своје осе, попут планета. Добро се сећам да сам такве теорије налазио у школским уџбеницима, док сам био ученик.

А сада, размислите о следећем кур'анском ајету:

И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они небеским сводом плове.[10]

Арапска реч која се користи у овом ајету је јесбехун, која је изведена од речи себеха. Она се односи на посебно кретање и стање тела које је већ у покрету. Ако овај израз употребимо за човека који је на копну, то ће значити да он хода или трчи по земљи. Ако исти израз употребимо за човека који је у води, то не значи да он плута, већ да плива. Међутим, када израз јесбеха користимо за небеско тело, попут Сунца, то неће значити да се оно само креће кроз космос, већ да се ротира док се креће кроз космос. Данас ћете у свим школским књигама наћи да се Сунце окреће око своје осе. Сунчеве ротације се могу доказати савременом опремом које на радном столу пројектирају слику Сунца, тако да онај који испитује његово кретање не може бити заслепљен јаком Сунчевом светлошћу. Прорачунато је да Сунце направи пуну ротацију за 25 дана, тј. окрене се око своје осе сваких 25 дана.

Сунце се креће кроз космос брзином од 240 км у секунди. Да би направило један круг око Млечног Пута треба му 200 милиона година. Погледајте шта каже следећи кур'ански ајет:

Нити Сунце може Месец достићи нити ноћ дан престићи, сви они у свемиру плове.[11]

Овај ајет нам открива чињеницу коју је наука тек недавно потврдила, тј. постојање посебних путања за Сунце и Месец, као и њихово посебно, специфично кретање кроз свемир. У савременој атрономији се дошло до прецизних података о фиксној Сунчевој путањи, о којој Кур'ан говори. Та путања је код научника позната као Солар Апеx. Сунце се са својим системом креће према сазвежђу Херкулес (алпха Лyрае), чија је локација тачно позната. Месец се окрене око своје осе у истом временском периоду у којем направи круг око Земље, тј. око 29,5 дана.

Не можете остати равнодушни према оволикој научној прецизности Часног Кур'ана. Питање које се јавља после свега наведеног је: Одакле потичу све ове информације којима Кур'ан располаже?

СУНЦЕ ЋЕ ДА СЕ УГАСИ

Сунчева светлост настаје као последица хемијских реакција на његовој површини, које трају већ пет милијарди година. То ће једног дана престати. Када се Сунце буде потпуно угасило, то ће да значи крај живота на Земљи. Указујући на ограничен животни век Сунца, Кур'ан каже:

И Сунце се креће до своје одређене границе, то је одредба Силнога и Свезнајућег.[12]

Арапска реч која се користи у овом ајету је мустекарр, што значи тачно одређено време или место. Пошто Кур'ан говори да се Сунце креће у одређеним границама, до одређеног рока - значи да ће да му дође крај и да ће да се угаси.

МЕЂУЗВЕЗДАНА МАТЕРИЈА

Некад се сматрало да се између организованих астрономских система налази вакум. Касније су астрофизичари открили трагове материје у простору између звезда. Та материја се зове плазма и састављена је од потпуно јонизованог гаса који садржи исти број слободних електрона и позитивних јона. Плазма се понекада назива четврто стање материје (поред познатих - гасовито, течно и чврсто стање). Кур'ан упућује на постојање међузвездане масе следећим ајетом:

Који је за шест временских раздобља небеса и Земљу и оно што је међу њима створио, а онда целим свемиром завладао; Он је Милостиви и упитај о Њему онога који зна.[13]

Било би смешно тврдити да је било који човек пре 1400 година знао да постоји међузвездана маса!

ШИРЕЊЕ КОСМОСА

1925. године, амерички астроном Едвин Хабле доказао, на основу посматрања телескопом, да се галаксије удаљавају једна од друге, што упућује на закључак да се универзум шири. Ширење универзума је данас општеприхваћена научна чињеница. Исто нам говори и Кур'ан кад нас обавештава о природи универзума:

Ми смо небо моћи Својој саздали, а Ми, уистину проширујемо.[14]

Исправан превод арапске речи мусиун је проширујемо и упућује на ширење космоса.

Један од највећих астронома свих времена, Стивен Хокинг, у књизи Кратка историја времена, каже: "Откриће да се космос шири је једно од највећих научних достигнућа у 20. веку." Кур'ан нас је обавестио да се космос шири још онда кад људи нису знали ни како да направе телескоп!

Неко ће да каже да није чудо што Кур'ан говори о чињеницама из области астрономије, пошто су Арапи били напредни у тој области. Да, то је истина. Арапи јесу били јако напредни у области астрономије. Међутим, оно што људи заборављају јесте да су Арапи постали добри познаваци астрономије неколико векова након објаве Кур'ана! Морамо споменути да многе наведене научне чињенице, попут порекла универзума и Биг Банг теорије, нису биле познате Арапима, чак ни онда кад су били на врхунцу научног развоја. Због тога не можете да кажете да су чињенице о астрономији, које су споменуте у Кур'ану, последица арапског познавања астрономије. Међутим, можемо да кажемо да су Арапи достигли висок ниво развоја астрономије захваљујући томе што Кур'ан посвећује велику пажњу астрономским чињеницама.

ФИЗИКА

АТОМИ СУ ДЕЉИВИ

Некада је добро позната Теорија атомизма била широко прихваћена. Ова теорија, у основи, потиче од учења старогрчког филозофа Демокрита, који је живео пре 23 века. Демокрит и сви који су долазили после њега су прихватили теорију да је атом најмањи делић материје. Стари Арапи су прихватили то веровање. Арапска реч зеррех се најчешће употребљава као израз за атом.

Најновија научна открића показују да је чак и атом дељив и да није најмањи састојак материје. Откриће да атом може да се дели на ситније делове се појавило тек у 20. веку. Пре 14 векова овакво схватање би било необично чак и самим Арапима. За њих је зеррех увек био лимит испод којег не може више да се иде. Међутим, следећи кур'ански ајет одбија да прихвати такав лимит:

А неверници говоре: "Час оживљења нам неће доћи!" Реци: "Хоће, тако ми Господара мога, који зна и оно што је скривено, заиста ће вам доћи."- Њему не може ништа, ниједан атом на небесима ни на Земљи, измаћи, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.[15]

Овај ајет указује на мудрост Свезнајућег Бога Који зна све скривено. Овај ајет иде даље, па указује на Божије знање о ономе што је и мање од атома. Тиме нам овај ајет открива да постоје честице мање од атома. То је откриће које је наука открила тек крајем 20. века

ХИДРОЛОГИЈА

КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ

Бернанд Палиси је, 1580. године, први објаснио концепт кружења воде у природи, који је остао важећи и до данас. Он је описао како вода испарава из океана, па се затим хлади и формира облаке. После тога се облаци померају, кондензују и претварају у капи кише. Вода од кишнице се сакупља у језера у реке, путује до мора, одакле поново испарава, чиме је циклус заокружен. У 7. веку пре нове ере, Талес је веровао да ветар однесе део воде са површине мора, према копну и тако пада киша.

Некада људи нису знали одакле воде порекло подземне воде. Сматрали су да део воде, под утицајем ветрова, одлази унутар континената. Такође, веровали су да се та вода враћа назад у океан тајним путем, тј. Великим Абисом. Овај тајни пролаз је водио до океана. Називао се још и Тартан ус, још од времена Платона. Чак је и Декарт, велики мислилац из 17. века, заступао ово мишљење. Све до 19. века Аристотелова теорија је била и даље најшире прихваћена. Према овој теорији, вода се кондензује у великим пећинама на великим планинама и формира подводне воде, од којих потичу извори. Међутим, данас је познато да је за изворе одговорна кишна вода која пролази кроз шупљине у тлу. Ова појава је описана у следећим кур'анским ајетима:

Зар не видиш да Аллах спушта с неба кишу па је у изворе у земљи разводи, а онда помоћу ње разнобојно биље изводи, затим се оно суши и ти га видиш пожутела, и најзад га скрши. То је, доиста, поука за оне који су паметни.[16]

И један од доказа Његових је то што вам показује муњу, да се побојите и понадате, и то што спушта с неба кишу и оживљава њоме земљу после мртвила њезина; то су, заиста, поуке за људе који разумеју.[17]

Ми с неба с мером кишу спуштамо, и у земљи је задржавамо -а кадри смо да је и одведемо.[18]

Не постоји документ који је оволико стар, а да даје овако прецизне информације о кружењу воде у природи.

ИСПАРАВАЊЕ

И тако ми неба које се враћа (кружи).[19]

ВЕТРОВИ ОПЛОЂУЈУ ОБЛАКЕ

Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо кишу да имате шта пити - ви тиме не можете располагати.[20]

Арапска реч која се користи овде је леваких, што је множина од лаких, а ова реч од лекаха што значи оплодити. У овом контексту, оплодити значи да ветар гура облаке једне према другима, при чему се појачава кондензација, а самим тим се јављају муње и киша. Сличан опис налазимо у следећим кур'анским ајетима:

Зар не видиш да Бог разгони облаке, и онда их спаја и једне над другима гомила, па ти видиш кишу како из њих пада; Он с неба, из облака величине брда, спушта град, па њиме кога хоће погоди, а кога хоће поштеди – бљесак муње Његове готово да одузме вид.[21]

Бог је тај који ветрове шаље, па они облаке терају и Он их по небу, како Он хоће, распростире и на комаде дели, па ти видиш кишу како из њих пада, и кад је Он на робове Своје на које жели пролије, они се одједном радошћу испуне.[22]

Савремена сазнања из области хидрологије се потпуно поклапају са кур'анским описима који говоре о овој теми.

Кружење воде у природи се спомиње још на неколико места у Кур'ану: поглавља: Плен, ајет 57; Гром, ајет 17; Фуркан; ајети 48-49; Створитељ, ајет 9; Ја-Син, ајет 34; Тешка невоља, ајет 5; Каф, ајети 9-11; Догађај, ајети 68-70 и Власт, ајет 30.

ГЕОЛОГИЈА

ПЛАНИНЕ СУ КЛИНОВИ

У геологији је феномен пресавијање тла чињеница која је недавно откривена. Сакупљање и пресавијање земљине коре је одговорно за формирање планина. Земљина кора, на којој ми живимо је чврста и хладна, док су дубљи слојеви Земље врели, течни и неприступачни за живот. Познато је да је феномен сакупљања коре повезан са стабилношћу планина. Тај феномен је одговоран за креирање рељефа из којег потичу планине.

Геолози нам кажу да је Земљин пречник око 6.035 км, а да је кора на којој живимо јако танка, од 2 до 35 км. Пошто је кора јако танка, постоји велика могућност њеног померања и потреса. Планине се понашају као клинови, тј. као стабилизатори земљине коре. У Кур'ану је дат прецизан опис улоге планина:

Зар Земљу постељом нисмо учинили, и планине клиновима.[23]

Реч евтад која се спомиње у ајету значи клин - попут клинова који се користе да се стабилизује шатор. То значи да су планине продукт наборања који иде дубоко у Земљу. Књига Земља је једна од основних уџбеника геологије на многим светским универзитетима. Један од њених аутора је др. Франк Пресс, који је 12 година био председник Америчке Академије Наука и саветник за науку бившег председника САД Џимија Картера. У овој књизи он описује планине као клинасте објекте, а за планине које видимо каже да су само мали делић целине чији је корен јако дубоко испод Земљине коре. Такође, др. Пресс каже да планине играју веома битну улогу у стабилизацији Земљине коре.

Часни Кур'ан нас врло јасно обавештава о стабилизацијској функцији планина:

Ми смо по Земљи непомичне планине разместили да их она не потреса, и по њима смо стазе и богазе створили да би они куда желе стизали.[24]

Кур'ански описи планина се у потпуности слажу са најсавременијим научним описима функција планина.

ПЛАНИНЕ СУ ЧВРСТО ФИКСИРАНЕ

Земљина површина је подељена на неколико плоча које плутају по делимично течној маси која се зове естеносфера.

Планине се јављају на границама између плоча. Земљина кора је 5 км дубока на дну океана, око 35 км на равним деловима копна, а њена дебљина на местима где су планине је око 80 км. Тло је најстабилније и најјаче причвршћено на местима где су планине. У следећем ајету, Кур'ан упућује на чврсту фиксираност планина:

И планине је непомичним учинио.[25]

Кур' ански опис планина се у потпуности поклапа са најновијим научним сазнањима.

ОКЕАНОЛОГИЈА

БАРИЈЕРА ИЗМЕЂУ СЛАНЕ И СЛАТКЕ ВОДЕ

Пустио је два мора да се додирују, између њих је преграда и они се не мешају.[26]

Арапска реч берзех значи баријера или преграда. Берзех, међутим, није никаква физичка, опипљива преграда. Арапска реч мереџе значи да се ове воде сусрећу, да се мешају. Ранији коментатори Кур'ана нису били у стању прецизно објаснити два супротна стања: две воде се додирују и мешају, али између њих је ипак преграда. Савремена наука нам открива да се на местима где се додирују два мора налази преграда. Ова преграда раздваја два мора, тако да свако задржава свој салинитет, густину и температуру.[27] Сада су океанографи у бољој позицији протумачити нам наведени ајет. Између два мора постоји коса невидљива преграда кроз коју вода из једног мора прелази у друго море. Међутим, када вода из једног мора пређе у друго, губи особине и постаје хомогенизована са другом водом. На овај начин, споменута преграда служи као хомогенизациона зона између два мора. Овај феномен се спомиње и у следећем кур'анском ајету:

Онај који је Земљу пребивалиштем учинио и кроз њу реке провео и на њој брда непомична поставио и два мора преградио. - Зар поред Аллаха постоји други бог? Не постоји, него већина њих у незнању живи.[28]

Овај феномен је видљив на многим местима, укључујући и преграду измећу Медитеранског мора и Атлантског океана, код Гибралтара. Бела трака се може јасно видети код Рта Пенсилванија, као и на југу Мрке, где се сусрећу Атлански и Индијски океан. Мећутим, када Кур'ан говори о мешању слатке и слане воде, тада се спомиње постојање забрањене зоне раздвајања:

Он је две водене површине једну поред друге оставио - једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио.[29]

Савремена научна истраживања показују да је на местима где се сусрећу слатка и слана вода ситуација нешто другачија него кад се сретну две слане морске воде. Откривено је да у тим областима владају посебни услови, у вези са густином и салинитетом воде. Наиме, у овим зонама предвајања између слатке и слане воде, јављају се потпуно јединствене околности.[30] Овај феномен се дешава на многим местима, укључујући Египат, где се река Нил улива у Медитеранско море. Ову научну чињеницу, коју Кур'ан спомиње потврдио је и др. Виллиам Хаy, веома познат поморски научник и професор Геолошких Наука на Универзитету државе Колорадо, САД.

ТМИНЕ МОРСКИХ ДУБИНА

Професор Дурга Рао је широм света познати експерт поморске геологије, био је предавач на Универзитету Краљ Абдул-Азиз у Џиди. Замолили су га да прокоментарише следећи кур'ански ајет:

Или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других, прст се пред оком не види, - а онај коме Бог не да светло неће светла ни имати.[31]

Професор Дурга Рао је тада одговорио да наука тренутно може да потврди, уз помоћ савремене опреме, постојање тмине у морским дубинама. Људи нису у стању да без икакве опреме бораве на дубини од 30 метара. Споменути ајет се не односи на било које море, јер се тмине не могу акумулисати у сваком мору. Овај ајет се односи искључиво на врло дубока мора. Тмине које се нижу по нивоима резултат су два фактора:

1. Светлосни зрак се састоји из седам боја, које могу да се виде код дуге. Ових седам боја су: љубичаста , модро-плава , плава, зелена, жута, наранџаста и црвена. Када светлост удари у воду, трпи преламање. У првих 10 до 15 метара, вода упија црвену боју . Зато, ако би се ронилац повредио на дубини од 25 метара, не би био у стању да види црвену боју своје крви, јер црвена боја не допире до те дубине. Наранџаста боја се апсорбује између 30 и 50 метара, жута између 50 и 100, зелена између 100 и 200, а плава, љубичаста и индиго се апсорбују на већој дубини од 200 метара. Због споменуте постепене апсорпције светлости, кроз нивое једне изнад других, океан прогресивно постаје све мрачнији, тј. тмине се дешавају кроз различите слојеве светлости. На дубини од 1.000 метара и ниже, влада потпуна тама.[32]

2. Део сунчевих зрака апсорбују облаци, па због тога испод облака настаје први слој таме. Када светлост стигне до површине мора, део њих се одбија, што се може закључити по блештавом сјају који долази са површине воде. Због тог делимичног одбијања светлости, испод површине мора настаје други слој таме. Светлост коју површина воде не одбије улази у воду. Океан можемо грубо поделити на два дела: горњи (осветљени и топли део) и доњи (мрачни и хладни део). Горњи део је од дубљег дела мора одвојен светлосним нивоима. Ти унутрашњи нивои покривају мрачне дубине океана, зато што је вода у тим дубинама гушћа од воде на површини. Тама почиње испод унутрашњих валова, где се чак ни рибе које тамо живе не могу видети, осим ако производе своју сопствену светлост. Кур'ан ово јасно описује:

Као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци.

Другим речима, постоји неколико слојева, валова, укључујући и оне на површини мора, као што каже кур'ански ајет:

Изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других.

Споменуте тмине настају због преграда које одбијају део по део светлости или једну по једну боју. Професор Дурга Рао је закључио речима: "Пре 1400 година ни један човек није могао објаснити споменуте ствари са толико прецизности! Ове информације морају потицати из неког суперприродног извора.

Он од воде ствара људе и чини да су род по крви и по тазбини. Господар твој је кадар све.[33]

Да ли је могуће да је неко пре 14 векова насумице погодио да су људи створени од воде? Да ли је могуће да та претпоставка дође од човека који је живео у пустињској области, где увек влада несташица воде!?

БОТАНИКА

БИЉКЕ ИМАЈУ МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ

Некада људи нису знали да се чак и биљке деле на мушки и женски пол. Савремена ботаника нас учи да свака биљка припада или мушком или женском полу. Чак и биљке које немају пол - имају раздвојене мушке и женске елементе.

Он је за вас Земљу постељом учинио и по њој вам пролазе утро, и Он спушта с неба кишу!'- Само Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче биље разноврсно.[34]

ВОЋКЕ ИМАЈУ МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ

Он је Земљу равном учинио и на њој непомичне планине и реке створио и од сваког плода по пар, мушко и женско, дао; Он дан застире ноћу. То су доиста докази људима који размишљају.[35]

Воћке су крајњи производ репродукције напреднијих биљака. Настанку воћке претходи развијање цвета, које има мушки и женски полни орган. Када полен уђе у цвет, настаје воћка која опет у себи развија семе. Због тога кажемо да свака воћка има обележја мушког и женског пола - то је чињеница коју је Кур'ан споменуо још пре 1400 година.

Код појединих врста, воћке настају из неоплођеног цвета, попут банане и поморанџе. Међутим, све ове биљке, ипак, у себи носе различита обележја мушког и женског пола.

СВЕ ЈЕ СТВОРЕНО У ПАРОВИМА

И од свега по пар стварамо да бисте ви размислили![36]

Овај ајет се односи на све створено на Земљи. Осим људи, животиња, биљака и воћки овај ајет може да се односи, примера ради, на електрицитет, у коме се атоми састоје од позитивно и негативно наелектрисаних електрона и протона. Ту спада још много ствари.

Нека је хваљен Онај који у свему ствара пол у ономе што из земље ниче, у њима самима, и у ономе што они не знају![37]

Овде Кур'ан говори да је баш све створено у паровима.

Ту свакако спадају и ствари које људи још нису открили, али ће их открити у будућности.

ЗООЛОГИЈА

ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕ У ЗАЈЕДНИЦАМА

Све животиње које по Земљи ходе и све птице које на крилима својим лете светови су попут вас - у Књизи Ми нисмо ништа изоставили - и сакупит ће се после пред Господаром својим.[38]

Истраживања су показала да животиње - птице, сисари и друге, живе у заједницама, као што људи живе у заједницама: организују се, живе и раде заједно.

ЛЕТ ПТИЦА

Зар они не виде како птице у пространству небеском без муке лете, њих само Бог држи. То су, заиста, докази људима који буду веровали.[39]

Још један кур'ански ајет, такође, говори о птицама:

Зар они не виде птице изнад себе како раширених крила лете, а и скупљају их? Само их Милостиви држи; Он заиста, све добро види.[40]

Арапска реч емсеке значи држати нечије руке, придржавати, дати ослонац некоме, што указује на то да Бог Својом моћи држи птице у ваздуху. Ови ајети наглашавају екстрeмну зависност птица од Божијих закона. Савремена научна истраживања су показала степен перфекције код кретања и понашања неких врста птица. Једино постојање миграционог програма у генетском коду птица може објаснити дуга и компликована путовања која младе птице селице, без икаквих проблема и забуна и без одређених видљивих путоказа спроводе у дело сваке године. Такође, враћају се у свој завичај, без грешке, у тачно одређено време.

Професор Хамбургер, у књизи „Снага и фрагилност“, наводи пример птице „муттон бирд“ која живи у области Пацифика и која, приликом свог путовања, пређе пут од 24.000 км у облику осмице. Њено путовање траје 6 месеци, а на место поласка стиже са закашњењем од највише једне недеље. У мозгу ове птице мора да је усађен програм који је води кроз ово комплексно путовање. Без сумње, ове птице су испрограмиране. Зашто не размислимо - ко је њихов Програмер?

ПЧЕЛА И ЊЕНЕ ПОСЕБНОСТИ

Господар твој је пчелу надахнуо: 'Прави себи куће у брдима и у дубовима и у ономе што направе људи, затим, храни се сваковрсним плодовима, па онда иди стазама Господара свога, послушно!' Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима. То је, уистину, доказ за људе који размишљају.[41]

Професор Вон Фрисцх је добио Нобелову награду 1973. године за истраживања понашања и комуницирања пчела. Након што открије неку нову башту или цвет, пчела се враћа свом пчелињаку и другим пчелама објасни тачну локацију цвета којег је нашла. Та комуникација се назива пчелињи плес. Значење ових покрета, који означавају начин комуницирања између пчела радилица, откривено је помоћу фотографисања пчела и другим савременим научним методама. Кур'ан спомиње, у наведеним ајетима, како пчела својим вештинама иде стазама Господара послушно.

Такође, у наведеним ајетима се наводи да је пчела која напушта кошницу у потрази за храном женског спола: кули, феслуки! Другим речима, радници и војници пчелињег света су женке!

У Шексипоровој драми Хенри ИВ неки од ликова говоре о пчелама и наводе пчеле војнике како одлазе свом краљу. Тако су људи мислили у Шекспирово време. Они су мислили да су радилице, у ствари, радници, да су мушког пола и да су одговорни свом краљу, који је, такође, мушког пола. Наравно, ово размишљање је погрешно. Радилице су женског рода и одговорне су својој краљици, а не краљу! То је успела да открије тек савремена наука.

ПАУКОВА МРЕЖА - НАЈСЛАБИЈА КУЋА

Они који, мимо Аллаха, заштитнике узимају слични су пауку који себи исплете кућу, а најслабија је кућа, уистину, паукова кућа, нека знају![42]

Осим физичког описа паукове мреже, као слабе и крхке, Кур'ан указује на слабо стање и међусобне односе у пауковој породици: врло често се дешава да женка убије мужјака! Слабост међусобних односе се тиче оних који заштитнике за овај и Будући свет траже код другог, мимо Аллаха.

НАЧИН ЖИВОТА И КОМУНИКАЦИЈА МРАВА

Узвишени Бог каже у Часном Кур'ану:

И скупише се Сулејману војске његове, џинови и људи и птице, све чета до чете, постројени, и кад стигоше до мравље долине, један мрав рече: "О мрави, улазите у станове своје да вас не изгази Сулејман и војске његове, а да то и не приметите![43]

У прошлости су се многи људи ругали Кур'ану, говорећи да је то Књига која нам прича бајке о мравима који комуницирају и међусобно размењују информације. Међутим, у новије време, савремена истраживања су донела неке информације о животу мрава које раније нисмо знали. Истраживања су показала да од свих животиња, најсличније друштвено уређење и животни стил човеку имају мрави. То се види из следећих чињеница:

1. Мрави своје мртве закопавају на исти начин као људи.

2. Мрави имају јасну поделу дужности: имају надзорнике, раднике, шефове, војнике.

3. Са времена на време, нађу се да мало поразговарају.

4. Имају напредне методе међусобне комуникације.

5. Имају одређена места, пијаце, где размењују добра.

6. Пред зиму складиште жито. Када жито почне клијати, посеку изданке, као да знају да ће, ако пусте да израсту, жито иструлити! Ако се жито окваси од киша, мрави га износе на сунце да се осуши, па кад се осуши враћају га назад - као да знају да ће повећана влажност поспешити клијање, а тиме и трулење жита!

МЕДИЦИНА

МЕД - ЛЕК ЗА ЧОВЕКА

Пчела сакупља сокове са разних цветова и воћки и затим се у њиховим телима прави мед, кога оне касније одлажу и складиште у воштаним ћелијама. Људи дуго нису знали да мед настаје у пчелињим утробама, а Кур'ан је то споменуо још пре 14 векова у следећем ајету:

Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима. То је, уистину, доказ за људе који размишљају.[44]

Данас смо свесни лековитих својстава меда. Руси су у Другом светском рату користили мед приликом превијања рана. Рана би зацелила, а ткиво остајало свеже, без већих трагова посекотине. Због густине меда, ни једна се гљивица или бактерија није могла развити у рани.

Драматична побољшања су била видљива код болесника од 22. неизлечиве и Алхајмерове болести у енглеским болницама, које је водила сестра Керол медицинска сестра која је у третманима користила прополис, супстанцу коју производе пчеле да би своје кошнице заштитиле од бактерија!

Особа која пати од алергије на неку биљку треба узимати мед на бази дотичне биљке, да би тело постепено развијало имунитет на њу. Мед је, такође, богат фруктозом и витамином С. Кур'анске информације о меду, његовом пореклу и својствима су научно могле да буду потврђене много векова након објављивања Кур'ана.

ФИЗИОЛОГИЈА

ЦИРКУЛАЦИЈА КРВИ И МЛЕКО

Шест стотина година након објављивања Кур'ана, муслимански научник, Ибн Нафис је објаснио циркулацију крви, а хиљаду година након објаве Кур'ана, Вилијам Харви је ово објашњење пренио западном свету. Раније је било познато да су црева дигестивног тракта задужена за прераду хране. Међутим, кур'ански ајет их повезује са стварањем млека. Да бисмо могли разумети тај кур'ански ајет, морамо знати најпре да хемијске реакције почињу у цревима, па одатле супстанце екстрактоване из хране доспевају у крв, кроз комплексне процесе. Крв те супстанце преноси до свих органа у телу, укључујући млечне жлезде, задужене за производњу млека. Простије речено, хранљиве супстанце доспевају у зидове танког црева, одакле их крв преузима и преноси до органа. Овај физиолошки аспект морамо добро разумети да бисмо схватили следеће кур'анске ајете:

Ви имате поуку и у стоци: 'Ми вам дајемо да из утроба њених млеко чисто пијете, које настаје од гризина у бурагу и од крви - укусно онима који га пију.[45] И стока вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у утробама њезиним, и ви од ње много користи имате и ви се њоме храните.[46]

Опис производње млека код стоке, који нам даје књига стара преко 1400 година, у потпуности се слаже са најновијим сазнањима из области физиологије.

ЕМБРИОЛОГИЈА

МУСЛИМАНИ ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ

Једна група муслиманских учењака, под руководством познатог учењака Абдул-Меџида Ез-Зинданија, је сакупила све информације из Кур'ана који се тичу ембриологије и других наука, као и из аутентичног хадиса, и затим их превела на енглески језик. Поводили су се за кур'анским ајетом:

Зато питајте следбенике Књиге ако не знате ви![47]

Све информације из Кур'ана и веродостојног хадиса су прикупљене, преведене на енглески језик, а затим су предочене професору Кејт Муру, професору ембриологије и шефу Одељка за анатомију, на Универзитету у Торонту у Канади. Данас он важи за једног од највећих ауторитета у пољу ембриологије. Од њега је затражено да прокоментарише материјал који су му предочили. Након пажљивог анализирања, проф. Мур је рекао да су информације о ембриологији дате у Кур'ану и веродостојном хадису савршено подударни са најновијим открићима из области ембриологије, те да се не косе са њима ни на који начин. Додао је да постоји неколико ајета о којима још не може ништа рећи - ни да су тачни нити да нису, јер ни он сам није дошао до сличних информација, па их мора проверити. У вези тих информација још није постојао ни један научни текст нити студија.

Један од тих ајета је следећи:

Читај, у име Господара твога који ствара, ствара човека од заквачка![48]

Арапска реч алек, осим што може значити угрушак, такође има значење нечега што се закачи - попут пијавице.

Др. Кеит Мур није имао сазнања о томе да ли се ембрион у почетном стадијуму понаша и изгледа као пијавица. Да би то проверио, почео је проучавати ране стадијуме развоја ембриона помоћу врло моћног микроскопа, а добијене слике је упоређивао се дијаграмом пијавице. Био је запрепашћен толиком сличношћу! На тај начин је сазнао нове чињенице, на које су га подстакле информације из Кур'ана.

Др. Кеит Мур је одговорио на око осамдесет питања која се тичу података о ембриону споменутих у Кур'ану и Хадису. Свака информација дата у Кур'ану и Хадису се у потпуности слаже са најновијим научним сазнањима. Проф. Мур је рекао: "Да сте ми сва ова питања поставили пре само 30 година, не бих вам уз научне доказе могао одговорити ни на половину питања."

На Седмој Медицинској Конференцији у Даммаму, у Саудијској Арабији, 1981. године, др. Мур је рекао: "Велика ми је част што сам учествовао у анализирању кур'анских ајета који говоре о развоју човека. Сада ми је јасно да су ове информације Мухаммеду морале доћи од Бога, Аллаха, јер скоро све споменуте информације су могле бити потврђене једино много векова касније! То је мени довољан доказ да је Мухаммед био Божији Посланик!"

Др. Мур је још раније написао књигу Развој човека. Након сазнања нових информација из Кур'ана, написао је треће, допуњено, издање исте књиге. Те године је његова књига добила награду за најбољу медицинску књигу једног аутора. Књига је преведена на неколико светских језика, а и користи се као уџбеник на првој години студија ембриологије.

Др. Џо Леиг Симпсон, начелник Акушерског и гинеколошког одељења на медицинском факултету Бајлор, у Хјустону, САД, је изјавио: "Ови хадиси, Мухаммедове изреке, нису могле бити анализиране са становишта науке у 7. веку! Не само да религија (ислам) и наука нису у конфликту већ се показало да религија (ислам) може предводити науку са неким својим традиционалним текстовима. У Кур'ану постоје информације које су доказане много векова касније, доказујући да је Кур'ан Божија књига."

ТЕЧНОСТ КОЈА ПРОТИЧЕ ИЗМЕЂУ КИЧМЕ И ГРУДНОГ КОША

Нек човек погледа од чега је створен! Створен је од текућине која се избаци, која између кичме и груди излази.[49]

У ембриолошком стадијуму развоја, полни органи мушкарца и жене се почињу развијати близу кичме, између кичменог стуба и једанаестог и дванаестог пара ребара. Касније се они померају: женски репродуктивни орган се зауставља код карлице, док се мушке полне жлезде спуштају све до рођења, док не доспу до мошница. Међутим, чак и касније, након рођења, ови органи добијају нервне и хранљиве потрепштине од трбушне аорте, која се налази између кичменог стуба и грудног коша. Лимфатична дренажа се, такође, враћа у споменути предео.

НУТФА - МАЛА КОЛИЧИНА ТЕЧНОСТИ

Часни Кур'ан, чак једанаест пута, понавља да се људи стварају од нутфе, што значи – најмањи састојак течности, односно кап течности која остаје након пражњења посуде. То се спомиње на неколико места у Кур'ану, као на пример у Фуркан, 5. ајет и у поглављу Верници, 13. ајет.

Наука нам данас потврђује да је само један сперматозоид, од око три милиона, потребан да се оплоди јајна ћелија. То значи да је само 0.000003% течности која се избаци потребна за оплођавање.

СУЛАЛА - СУШТИНА ТЕЧНОСТИ

А потомство његово ствара од капи худе текућине. [50]

Арапска реч сулала значи - бит, суштина, најбољи део неке целине. Данас знамо да само један сперматозоид оплођује јајну ћелију, од неколико милиона које произведе мушкарац. Тај један сперматозоид се у Кур'ану назива СУЛАЛА.

НУТФЕТУН ЕМШАЏ - ПОМЕШАНА ТЕЧНОСТ

Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види.[51]

Арапски израз нутфетун емшаџ значи помешане течности, течна смеса. Према неким коментаторима Кур'ана, течна смеса указује на помешану мушку и женску полну течност. Такође, овај израз може указивати и на мушку полну течност, која се састоји из неколико састојака. Дакле, нутфетун емшаџ значи најмања количина мушке и женске полне течности (тј. ћелија) које су окружене одређеном течношћу.

ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЛА ДЕТЕТА

Пол детета зависи од мушке полне ћелије, а не од женске. Пол детета, без обзира да ли је мушко или женско, зависи од тога да ли ће 23 пар хромозома бити XX или XY. Пол се одређује на самом почетку, приликом спајања мушке и женске полне ћелије. Ако сперматозоид носи хромозом X, дете ће да буде женско, а ако носи хромозом Y, дете ће да буде мушко.

И да Он пар, мушко и женско, ствара од капи семена кад се избаци.[52]

Арапска реч нутфа значи - најмањи саставни елемент, а тумна - која се избацује. Зато нутфа значи сперматозоид - јер се сперматозоиди избацују. Часни Кур'ан каже:

Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи.[53]

Овде се, опет, наводи да је онај део који се избаци (мушка семена течност) одговоран за пол детета. Код нас у Индији, свекрве криве снаје ако им роде женско унуче, јер преферирају мушку децу. Кад би оне само знале да је мушкарац одговоран за пол детета! Ако неког хоће да окриве - нека криве своје синове, јер су Кур'ан и савремена наука на становишту да мушка семена течност одређује пол детета!

ФЕТУС ЈЕ ЗАШТИЋЕН У ТРИ ТМИНЕ

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Он вас од једног човека ствара - а од њега је другу његову створио - и Он вам је дао осам врста стоке; Он вас ствара у утробама матера ваших, дајући вам ликове, један за другим, у три тмине. То вам је, ето, Аллах, Господар ваш, Његова је власт, нема бога осим Њега, па куда се онда одмећете?

Према професору Кејту Муру, ове три тмине о којима Кур'ан говори су:

1) предњи абдоменски зид код мајке;

2) матерична преграда;

3) амнионска мембрана.

ФАЗЕ РАЗВОЈА ЕМБРИОНА

Ми смо, заиста, човека од бити земље створили, затим га као кап семена на сигурно место ставили, па онда кап семена заквачком учинили, затим од угрушка груду меса створили, па од груде меса кости направили, а онда кости месом заоденули, и после га, као друго створење, оживљујемо, - па нека је узвишен Аллах, најлепши створитељ!

У овом ајету нам Бог саопштава да Он ствара човека од мале количине течности која је постављена на сигурно место, добро причвршћена, како стоји у изразу карарин мекин. Материца је добро заштићена леђним мишићима, а ембрион је додатно заштићен водењаком који садржи амниотичку течност. Зато кажемо да је фетус причвршћен за добро чувано место.

Ова мала количина течности, нутфа, касније прераста у алек, тј. нешто што личи на пијавицу, нешто што се закачи. Оба значења су потпуно прихватљива, зато што се фетус у раном периоду развоја закачи за материцу, има облик пијавице и узима хранљиве састојке из мајчиног тела, кроз плаценту, попут пијавице која се закачи за људско тело.

Треће значење речи алек је - угрушак, груда меса. Током овог стадијума, у трећој и четвртој недељи трудноће, крв се згруша, па ембрион има облик угрушка, али и облик пијавице. Упоредите сада ове информације са људским покушајима да сазнају истину:

Хам и Леувенхок су били први научници који су посматрали сперматозоид помоћу микроскопа 1677. године. Закључили су да је сперматозоид минијатурно људско биће које се даље развија у материци. Ово мишљење је познато као Теорија перфорације. Међутим, када су неки научници, попут Де Графа и других, видели да је женска полна ћелија већа од мушке, почели су да тврде да је она, у ствари, минијатурно људско биће! Касније, у 18. веку, Маупертиус је дошао са теоријом која објашњава учешће и мушкарца и жене у зачећу детета.

Алек прелази у мудгу, тј. нешто што може жвакати, има назнаке зуба, а може значити и нешто мало што се може ставити у уста - попут жвакаће гуме. Оба значења су научно потпуно исправна. Проф. Кеит Мур је узео жвакаћу гуму, направио је у облику фетуса у раном стадијуму развоја, ставио је у уста и почео је да је жваће, да би направио мудгу. Добијени облик је упоредио са фотографијама фетуса у раној фази. Отисци зуба су подсећали на обележја почетног развоја кичменог стуба.

Касније, мудга прелази у изам - кости. Након тога, кости се облажу месом (фахм). После тога, Бог од тога ствара ново биће.

Професор Маршал Џонсон, један од водећих америчких научника, начелник Оделења за анатомију и директор Института Данијел, при болници Томас Џеферсон у Филаделфији је био замољен прокоментарисати кур'анске ајете који говоре о ембриологији. Прво што је рекао јесте да ово што Кур'ан говори о фазама развоја ембриона никако не може да буде случајност - већ је вероватно да је Мухаммед имао снажан микроскоп. Када су га подсетили да је Кур'ан објављен пре 14 векова, а да је микроскоп направљен много векова касније, проф. Џонсон се гласно насмејао и додао да тај први направљен микроскоп није могао увећати слику ни 10 пута, а и слика коју је давао је била нејасна. Касније је изјавио: "Не видим никакав конфликт према схватању да је божанска интервенција била умешана у Мухаммедово рецитирање Кур'ана."

Доктор Мур сматра да је садашња класификација фаза развоја ембриона, која је прихваћена широм света, тешко разумљива, јер фазе ређа нумеричким редоследом: фаза 1, фаза 2, фаза 3. С друге стране, кур'анска класификација је базирана на разумљивим описима лако препознатљивих форми кроз које ембрион пролази. Ови описи се тичу различитих фаза, а научно су потпуно прихватљиви и разумљивији. Фазе развоја ембриона су описане и у следећим кур'анским ајетима:

Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи.[54]

О човече, зашто да те обмањује то што је Господар твој племенит, који те је створио - па учинио да си складан и да си усправан и какав је хтео лик ти дао?[55]

ДЕЛИМИЧНО ФОРМИРАН И ДЕЛИМИЧНО НЕФОРМИРАН ЕМБРИОН

Ако бисмо у фази мудга завирили у ембрион, видели бисмо да су неки органи већ формирани, а да остали још нису. Према проф. Џонсону, ако бисмо говорили о ембриону као о нечему већ формираном, то би се односило само на оне већ оформљене делове, а ако бисмо о ембриону говорили као о нечему што још није комплетно формирано, онда би се то односило само на оне делове који још нису формирани.

Како ћемо да назовемо ембрион: комплетно или непотпуно формиран облик? Нема бољег описа од оног са којим је дошао Часни Кур'ан у следећем ајету:

Ми вас стварамо од земље, затим од капи семена, потом од заквачка, затим од груде меса, формиране и неформиране, па вам покажемо моћ нашу![56]

Наука нам данас каже да су у тој фази ембриона неке ћелије диференциране, док друге још нису - неки органи су формирани док други још нису.

ЧУЛА СЛУХА И ВИДА

Прво чуло које се формира код ембриона јесте чуло слуха. Фетус, већ након 24. недеље, може да чује звуке. Након њега, око 28. недеље, формира се чуло вида, када фетусова мрежњача постаје осетљива на светлост. Кур'ан то овако објашњава:

Он вам и слух и вид и памети даје.[57]

Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види.[58]

Он вам даје слух, и вид, и памети; а како мало ви захваљујете![59]

У свим овим ајетима, најпре се спомиње стварање чула слуха, а након њега чуло вида. Тај опис је у поптуном складу са савременом науком.

ОПШТЕ НАУЧНЕ ТЕМЕ

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Зар човек мисли да кости његове нећемо да сакупимо? Хоћемо, Ми можемо да створимо јагодице прста његових поново.[60]

Неверници су постављали питања - како ће Бог да оживи мртве, кад кости иструну у Земљи, и како ће свака особа да буде идентификована на Судњем дану? Узвишени Бог им одговара да Он не само да може да сакупи њихове кости већ може да им врати у савршеном реду јагодице прстију.

Зашто Кур'ан, говорећи о поновном стварању сваке индивидуе понаособ, на посебном месту спомиње отиске прстију? Године 1880. отисци прстију су постали део научне методе идентификовања сваке особе, након истраживања које је вршио Францис Голт. Не постоје ни две особе на свету са истим отисцима прстију, чак ни идентични близанци. Зато полиција широм света користи отиске прстију као методу откривања криминалаца.

Ко је пре 14 векова могао да зна за посебност отисака прстију? Засигурно, то је могао да зна само Узвишени Створитељ!

РЕЦЕПТОРИ ЗА БОЛ У КОЖИ

Некада се мислило да су чула додира и бола смештена само у мозгу. Међутим, скорашња истраживања показују да у кожи постоје рецептори за бол, без којих ни једна особа не би могла да осети бол.

Када доктор прегледава пацијента који је имао опекотине, најпре му помоћу игле утврђује степен опекотина. Ако пацијент осећа бол, лекар је срећан, јер су опекотине површне и рецептори бола нису оштећени. Међутим, ако пацијент више не осећа бол, онда се ради о дубоким опекотинама и рецептори бола су уништени.

Кур'ан даје јасну назнаку постојања рецептора у кожи, следећим ајетом:

Оне који не верују у доказе Наше Ми ћемо сигурно у ватру бацити; кад им се коже испеку, заменићемо их другим кожама да осете праву патњу. Бог је, заиста силан и мудар.[61]

Професор Тагатат Тејасен, начелник Оделења за анатомију на Универзитету Чианг Маи, у Тајланду, је велики део својих истраживања посветио рецепторима за бол. У почетку, није могао да верује да Кур'ан заиста говори о томе пре 1.400 година. Касније је проверио превод значења наведеног кур'анског ајета и био је толико импресиониран оволиком научном прецизношћу Кур'ана, да је на 8. медицинској конференцији у Ријаду, на тему научних доказа у Кур'ану и суннету, јавно изговорио пред свима:

ЛА ИЛАХЕ ИЛЛАЛЛАХ, МУХАММЕДУН РЕСУЛУЛЛАХ!

Нема божанства осим Аллаха, а Мухаммед је Његов посланик!

ЗАКЉУЧАК

Тврдити да је присуство научних чињеница у Кур'ану пука случајност - противи се здравој логици и нормалном научном приступу. Кур'ански ајети потвржују тачност ове Божије књиге:

Ми ћемо им пружати доказе Наше у пространствима свемирским, а и у њима самим, док им не буде сасвим јасно да је Кур'ан истина. А зар није довољно то што је Господар твој о свему обавештен?[62]

Кур'ан позива људе да размисле о стварању космоса у следећем ајету:

У стварању небеса и Земље и у измени ноћи и дана су, заиста, знамења за разумом обдарене.[63]

Научни докази у Кур'ану без сумње потврђују његово Божанско порекло. Ниједан човек није могао пре 1.400 година да напише овакву књигу која садржи овако прецизне научне чињенице.

Међутим, треба знати да Кур'ан није научна енциклопедија, већ је Књига знакова. Ови знакови (ајети) позивају човека да схвати сврху свог живота на Земљи, како би живео у складу и хармонији са природом. Кур'ан је, уистину, порука од Бога, Створитеља небеса и Земље. Он је објављен да би потврдио Божију Једноћу са којом су долазили сви Божији веровесници, од Адама до Мухаммеда.

Велики број књига је написан на тему Кур'ана и савремене науке. Уз Божију вољу, сва истраживања на том пољу ће помоћи људима да се приближе свом Господару. У овом одговору сам изнео само неколико научних чињеница које су споменуте у Кур'ану и сматрам да ни изблиза нисам обухватио целу тему.

Професор Тејасен је прихватио ислам под утиском само једног научног ајета у Кур'ану. Некима треба десет таквих ајета, а неким је потребно можда њих стотину, да би се уверили да је Кур'ан Божија реч. Међутим, неки неће да прихвате Истину, па макар им предочили хиљаду ајета који садрже најновије научне чињенице. Овакав ментални склоп Кур'ан описује следећим ајетом:

Глуви, неми и слепи су, никако да се освесте.[64]

Кур'ан поседује комплетан програм понашања појединаца и друштва. Хвала Аллаху, кур'ански начин живота је далеко супериорнији од свега што су људи покушали да наметну једни другима. Ко може да да најбољу упуту, осим самог Створитеља?!

Молим Аллаха да нам прихвати уложени труд и молим Га да нам опрости грехе и да нас упути на Прави пут.